Za Ljubisu

Sjedim sada,ova noc tako tuzna je…Boze,da li je moguce da ga volim?Zasto je moralo proci ovoliko vremena da to shvatim,zasto je moralo sve da se ovako zavrsi?Sada,kada snijeg pada…kada ulice prekrivene su bijelim pahuljama,ja mislim o tebi,o nama….
I,cega se toliko bojim?Tvoje oci me plase,tvoje oci mi nocima ne daju da zaspem.
Zasto je to tako,zasto ovaj svijet protiv mene je?Kolikosamo savijeta sam trebala poslusati….koliko ljudi pomoci mi je htijelo….A,ja,ja sam ih tjerala od sebe,nikome nisam dala prici…nikako nisam htijela znati istinu.Pravila sam svoju sliku o tebi,grijesila sam-vidim.Ta slika nije bila ni malo slicna tebi-osobi kakvu sam ja voljela,kakvu sam ja zeljela.
Bila sam u pravu u vezi samo jedne stvari-lijep si,sve te zele.Male su sanse-velika je konkurencija.Tvoje mane-imes ih vise nego vrlina….
U cemu grijesim,zasto mi niko ne ukazuje na to?Gledam te svojim smedjim ocima…nije mi jasno-zar neko moze toliko grijesiti?Toliko gresaka da napravi,a da toga nije svijesan.
Ne mogu ti pomoci-mada bih to stvarno zeljela.Ne mogu,nije na meni…Ti si onaj koji sam sebi jedino i iskreno moze pomoci…Znas,nekada ostanem budna duboko u noci….sve je tako mirno,sve je tako mrtvo.Ja mislim o tebi,o nasem sledjecem susretu…da li ce biti imalo bolji,imalo iskreniji.Nece,znam,ne treba sebe zavaravati,lagati-to je najveci grijeh,A,ja ga necu pociniti.Nikada-tako bih sebe suvise povrijedila.Cini mi se da je ovo nezavrsena prica….koja nikada nece moci da se zavrsi.Pitam se sta ce biti u buducnosti…Iskreno-plasim se….ne vidim izlaza iz ove tame,iz ove svakodnevnice…Svaki dan isto pocne,isto se zavrsi…Dosta vise!Ne mogu dalje pisati…imam osjecaj da si me doveo do ludila,a ja ti nisam dozvolila to.Tvoj stav-ocaravajuci….a,tvoje rijeci,tvoj glas sposoban je da cijepa usi isto toliko koliko i moze da te raznijezi.Imas sve sto trebam…ali blijedis…I,sam si kriv za to.
Vidis,napisala sam ti ovo pismo…nije kao ostala.Nisam ga htijela pisati svojom rukom i plavom hemiskom,razmazala bi se od mojih suza.Onda,to ne bi licilo na pismo…ne bih smijela ti ga predati…Svejedno,neces ga dobiti…neces ga procitati,stvarno ne bi smijo…Ucinila bih jos jednu gresku nad samom sobom…tebe ne bi bilo briga,poznajem te….Pocijepao bi ga …Zato,bolje je da ga zadrzim za sebe.Mislim da ovom pismu treba doci kraj.Nisi zasluzio ovoliko da ti pisem,nisi zasluzio da svaki sekund zivota posvetim tebi….Zato,volim te i to je sve sto sam ti htijela reci od samog pocetka.


11:06 PM
30.01.2009